VELIKA POTREBA ZA VELIKI SUKOB
Ne iz mržnje, već iz ljubavi
Intervju za SIBONEI , Ana Ardiff u razgovoru sa Milanom Mijalkovićem
AA: Šta najviše voliš u životu u Beču i kako to oblikuje tvoj umetnički izraz i perspektivu?
Moj kreativni pristup i razumevanje sveta oblikuje mnogo čega. Za mene je čast živeti i raditi u miru, u zemlji koja ustavom održava neutralnost, bez vojnih saveza i neprijatelja. Beč je izvanredan grad, i život ovde je jednostavno bolji u poređenju sa životom u Tokiju, Njujorku, Los Anđelesu, Seulu, Londonu, Parizu… Ramali ni Donjecku. I nije samo dobro za mene i moju porodicu—dobro je za većinu ljudi. Ali stvari se pogoršavaju.
AA: Kakva je tvoja perspektiva na savremeno društvo, tehnologiju i potrebu za promenom?
Evropa nema ideja. Svet… S jedne strane, rakete jure ka Marsu, dok autonomni roboti, dronovi, ubilački roboti i veštačka inteligencija dominiraju ratnim frontovima. A s druge strane: nema plana za društvo. Nema pravih političkih alternativa. One su blokirane. Ostaju nečujne; bukvalno su zabranjene. Svi slobodno govore, ali niko ne sluša. Mišljenja nad mišljenjima, ali nema ideja, nema pravih opcija.
Znaš li za neki plan za bolje društvo? Ili bolji sistem upravljanja? Ili možeš da zamisliš neku alternativu? Recimo jednu u kojoj nema potrebe za korupcijom i klijentelizmom. Egalitarnu, koja je dobra za sve. Ili sa nekim ciljem? Ako znaš—divno! Mogla bi napisati posting na netu ili pesmu i pevati o tome. Ali niko ne bi primetio. Niko neće znati.
Jedna perspektiva je moja snažna želja za pojavom velikog globalnog tehnoklastičkog pokreta—kao aluzija na ikonoklaste kroz istoriju. Potrebni su nam ljudi koji razaraju tehnologije koje izazivaju glupost. Borba protiv tehnologija koje otupljuju čovečanstvo treba da bude njihova misija. Ne za privilegije za mašine! Tehnoklasti budućnosti moraju da razoružaju sve sisteme koji nas i buduće generacije čine glupim. Mržnja prema mašinama bilo koje vrste nije samo neophodna, već je hitna. Glupost znači neodgovornost. Glupost je izbor. Naravno, i glupost je demokratska, čak možeš je i zaštititi demokratski—ali da li nam zaista treba više toga?
Inteligencija, bukvalno, znači 'birati između'. Tvrdim da je osnovno čovekovo pravo imati izbore. Međutim, postati robot ili kibernetičko biće znači izgubiti i dobiti prava. Ako je smrt pravo čovečanstva, trebalo bi da se proširi i na mašine. Uključeno i isključeno (On and Off) mora da ostane. Danas se suočavamo sa lažnom inteligencijom, lažnim vestima, lažnim proizvodima, lažnim vrednostima, lažnim napretkom i čak super duboke laži. Lažni ljudi su već tu.
Inteligencija, bukvalno, znači 'birati između'. Tvrdim da je osnovno čovekovo pravo imati izbore. Međutim, postati robot ili kibernetičko biće znači izgubiti i dobiti prava. Ako je smrt pravo čovečanstva, trebalo bi da se proširi i na mašine. Uključeno i isključeno (On and Off) mora da ostane. Danas se suočavamo sa lažnom inteligencijom, lažnim vestima, lažnim proizvodima, lažnim vrednostima, lažnim napretkom i čak super duboke laži. Lažni ljudi su već tu.
bez naslova, instalacija, Milan Mijalkovic, 2012
Postoji velika potreba za radikalnim tehnoklastičkim političkim pokretom. Velika potreba za velikim sukobom! Ne iz mržnje, već iz ljubavi. Nova vrsta će sigurno nastati jer evolucija nikada se ne zaustavlja i ne umire. Ali preživljavanje nije samo za oportuniste, već i za one koji pomažu jedni drugima, za one koji sarađuju.
Od gluposti se možemo spasiti. Dole s automatizovanim potrošačkim društvom. Vreme je za razmišljanje. Potreban nam je mir među ljudima. Potrebne su nam nove, slobodne mašine u kojima možemo verovati. Kada imaš poverenje, počinješ da veruješ. Trebamo heroje, idole, uzore—ljudske primere, a ne robove. Trebamo vreme da najpre naučimo da volimo i cenimo sebe, i tek tada možemo istinski prihvatiti mašine. I tek tada možemo se za njih i žrtvovati—žrtvovati sve naše podatke. Ali Mašina ne treba da bude skrivana u nekom privatnom podrumu, u nekom tajnom skrovištu. Da bi je svi podelili, mora biti pravedna. Mašina zna mnogo o meni, o tebi, o nama. Šta mi zaista znamo o njoj? Kako ovaj čudesni sistem funkcioniše? Oblak (cloud) je prevara—ne postoji.
Od gluposti se možemo spasiti. Dole s automatizovanim potrošačkim društvom. Vreme je za razmišljanje. Potreban nam je mir među ljudima. Potrebne su nam nove, slobodne mašine u kojima možemo verovati. Kada imaš poverenje, počinješ da veruješ. Trebamo heroje, idole, uzore—ljudske primere, a ne robove. Trebamo vreme da najpre naučimo da volimo i cenimo sebe, i tek tada možemo istinski prihvatiti mašine. I tek tada možemo se za njih i žrtvovati—žrtvovati sve naše podatke. Ali Mašina ne treba da bude skrivana u nekom privatnom podrumu, u nekom tajnom skrovištu. Da bi je svi podelili, mora biti pravedna. Mašina zna mnogo o meni, o tebi, o nama. Šta mi zaista znamo o njoj? Kako ovaj čudesni sistem funkcioniše? Oblak (cloud) je prevara—ne postoji.
Foto: Julian Mullan
AA: Kako zamišljaš budućnost performansa dok svet postaje sve digitalniji?
Brojevi, cifre... Ideologija je numerologija. To je ozbiljan kult. Nekada je Pitagora bio zvezda takve grupe. I to može biti opasno. Možeš meriti sve i sve prikupiti, i možeš izvoditi magiju sa simbolima. Ali nema granice. Proporcije... Ne zaboravi odnos. Moraš stati. Možeš imati sve, ali moraš znati šta ne može. Apstinencija, odreknuće... to mora se znati.
Ljudi će se vratiti na ulice i trgove. Digitalni svet sada oblikuju veb-roboti. Većinu čine botovi. Ovo nije društveni prostor. Ono što zaista vredi je offline iskustvo koje stičeš. Imati DFF (Deep Fake Friend) nije smešno. Samo pravi prijatelj može ostati pravi. Sve menja oblik, ali zlo znači nered. Isfet donosi haos. Za stare Egipćane Ma'at je bila arhitekta, predstavljala je harmoniju, ravnotežu i kosmički poredak—a ne neki šef besmislenosti. Sve je svome mestu.. Performans, kako ja to vidim, jeste stvaranje javnog prostora. Znači radimo to zajedno. To nije umetnički objekat, nije proizvod, nije predstava. Nije nešto što radiš pred ljudima ili za ljude. Performans je ono što mora se uraditi. Nastaje iz nagona.
Agitacija 013, 103 x 153 cm, mešoviti mediji i kolaž na papiru, Milan Mijalkovic, 2022
AA: Tvoja umetnost može biti uznemirujuća za one kojima nedostaje smisao za humor, ali otvara oči onima koji vide ispod površine. Koliko ti je važno da tvoja poruka bude istinito shvaćena? Treba li se umetnici uopšte time da se bave?
Ne smeta mi ako moj rad bude pogrešno shvaćen—to je deo dijaloga. Ko sam ja da sudim ako rad ostane neviđen ili nečut? Život je kratak.
Zapravo, neki radovi koje sam uradio pre mnogo godina sada počinjem da razumem. Radovi poput " 'Osama Obama Panorama' (2011), 'The Democratic Speech' (2016), 'The Hurra Collection' (2016), ili 'Die Botschaft / Die Verwaltung' (2012) ostali su neviđeni i ignorisani, ali sada odjednom postaju snažni.
Demokratski govor, video-stil, Milan Mijalkovic, 2016
Uživam u ozbiljnim i apsurdnim šalama. Aristofan ili Lucijan su važni koliko i Ma'at. Verujem da je važno uzeti probleme toliko ozbiljno da bi postali smešni. Možda zato što, na kraju, ispadnu veštački ili samonastali. Humor znači: nema granica. Bukvalno, znači tečnost. Zato vicevi ponekad mogu čak i predvideti budućnost.
Istina je čudnija od fikcije. Ali postoji jedna istina. I postoji mnogo percepcija. Ne verujem onima koji sebe shvataju previše ozbiljno.
AA: Zašto misliš da svetlost sveće ima takav transformišući efekat na prostor?
Svetlost sveće stvara žive senke. Viđaš manje detalja i opažaš samo grubu sliku. Ona prikriva trivijalni svet od 10.000 stvari. U svojoj nežnoj svetlosti, haos se povlači i mir se naseljava u tvojoj duši, podsećajući te da si čovek, da je vatra ono što imaš.
Agitacija 015, 113 x 83 cm, različiti mediji i kolaž na papiru, Milan Mijalković, 2022
Agitacija 014, 113 x 83 cm,mešoviti mediji i kolaž na papiru, Milan Mijalkovic, 2022
End
Top
29.01.2025
Copyright: Milan Mijalkovic, 2020